Пријављено је 39 радова, од стране скоро 80 аутора. Стратегијски маркетинг, друштвено одговорно пословање, истраживање маркетинга, понашање потрошача, бренд менаџмент, маркетиншке комуникације и дигитални маркетинг, те примена маркетинга у образовању, трговини, логистици, туризму, банкарству и финансијама, биле су кључне теме скупа. Први пут посебна сесија била је намењена примерима из маркетиншке праксе.
Много занимљивих и корисних радова презентовано је, а учесници који су дошли на Златибор имали су прилику и да размене искуства, идеје и размишљања и ван официјелних сесија и панела.
Окупљање учесника Конференције било је у петак, 5. новембра, а увече је организован и Коктел добродошлице, којом приликом је председник Српског удружења за маркетинг, проф. др Саша Вељковић, поздравио све учеснике. Укратко су представљени начин и програм рада, а поред тога проф. Вељковић се осврнуо и на актуелни тренутак Удружења, те указао на неке од смерница будућег развоја.
Председник програмског одбора, емеритус проф. др. Хасан Ханић отворио је радни део Конференције. У уводном обраћању истакао је значај различитих маркетиншких техника и концепата, те детаљније представио програм рада скупа и рад по секцијама.
На почетку скупа изложени су доприноси и евоциране успомене на недавно преминуле истакнуте чланове Српског удружења за маркетинг. Професор Саша Вељковић говорио је о доприносу проф. Момчила Милисављевића, једног од родоначелника маркетинга у бившој СФРЈ, те оснивача Југословенског удружења за маркетинг (1968. године) и Српског удружења за маркетинг (2007. године), чији је био почасни председник. Професор Милисављевић је био и уредник часописа Маркетинг, аутор великог броја радова и покретач иницијатива на подизању угледа маркетинга у академској и професионалној јавности. О делу професорке Љиљане Станковић и њеном доприносу развоју маркетинга у Србији, говорила је проф. Мирјана Глигоријевић. Посебно је истакла њену преданост и посвећеност маркетингу, до последњих дана живота. Обављала је значајне функције у самом Српском удружењу за маркетинг. Била је уредник часописа Маркетинг (2009-2018) и председница Удружења (од 2016. до 2020. године).
У радном делу Конференције, постојало је више сесија. Две сесије, онлајн и уживо, биле су посвећене маркетинг менаџменту, односно различитим фазама и активностима овог процеса. Посебно је истакнут значај стратегијског маркетинга у области високог образовања.
Више аутора посветило је пажњу истраживању друштвено одговорног понашања организација, као новом тренду, пословној и маркетиншкој филозофији, али и као основи одрживог развоја привреде и друштва, примене међународних стандарда и иницијатива. У оквиру области истраживања маркетинга и понашања потрошача представљени су различити методи и технике, те видови анализе потрошње домаћинстава и шире оцене унакрсних ценовних еластицитета тражње. Неуромаркетиншка истраживања, као нови вид истраживања који се све више развија и налази примену у различитим аспектима маркетиншког пословања организације, посебно су анализирана, а најновији трендови на овом пољу приказани. Посебно су истражени и приказани и трендови, методи и технике, понашања и задовољства потрошача у М-трговини, куповини органских производа, енергетски одговорној потрошњи… Корисничко искуство при куповини уља и мазива, те концепт генерацијски одговорне потрошње, са освртом на постојећу ситуацију изазвану епидемијом Цовид-19 вируса, су још неке од тема које су завределе пажњу истраживача. Више радова је у фокусу имало бренд менаџмент, опет у контексту тренутне ситуације на тржишту, изазване пандемијом. Промене у комуникацији брендова током пандемије Kовид-19, промене у маркетингу луксузних брендова, улога генерације З у ко-креацији одрживог бренда, те истраживање односа између карактеристика личности потрошача и личности бренда, су теме које су биле детаљно обрађене. Маркетиншке комуникације су такође доживеле промене, уз све већи уплив дигиталних начина и медија комуникације. У том контексту су представљени резултати истраживања која су у фокусу имала локалне медије и медијске брендове у Србији, еколошки оријентисано индиректно оглашавење, комуникацију путем Вибер платформе, те трендове и перспективе дигиталног маркетинга под утицајем глобалне пандемије.
Поебан део конференције тицао се примене маркетинга у различитим делатностима услужног карактера. Пре свега су у фокусу истраживача били образовање, туризам и хотелијерство, трговина и логиситка, те финансијске услуге. Теме које су покривале област маркетинга у образовању бавиле су се већим делом променама условљеним Цовид-19 епидемијом, те начинима комуникације са циљном публиком, задовољством онлајн наставом, наспрам наставе уживо, те разлозима због којих студенти бирају поједине програме на мастер студијама. Дигитализација едукације у условима потреба за применом социјалног маркетинга, такође је подробно обрађена, а фокус је осим високошколских установа био и на школама, те на утицају услужног амбијента сервирања хране ученицима на њихово задовољство. Туризам и хотелијерство су нарочито погођени ситуацијом изазваном епидемијом, која је смањила путовања и изласке. У том смислу су приказани налази и поуке које су извучене из економске кризе 2008. и 2009. године, на примеру економичних и хотела усмерених на луксузни сегмент гостију. Посебно је био интересантан нови концепт туристичког производа, “одмор без технологије”, са фокусом на туристичку понуду у околини Ваљева, а који је детаљно представљен на Конференцији. Анализаран је и утицај пандемије ЦОВИД-19 на туристичку тражњу у Републици Србији, изведени су одговарајући закључци и дате препоруке носиоцима туристичке понуде. Када су у питању маркетинг у трговини и логистици, пре свега су у фокусу били дигитализација набавке у остваривању вишеканалне малопродајне изврсности и идентификација и управљање појединачним фазама процеса хуманитарне логистике, што посебно добија на значају у ситауцијама изазваним кризама, попут данашнејг стања у Србиј, али и на глобалном нивоу. Квалитет услуга, задвољство и заштита клијената банака, те међузависност људских ресурса и трошкова радне снаге са профитабиношћу и конкурентношћу банкарског сектора, су посебно анализирани у оквиру теме маркетинга финансијских услуга.
Први пут, на конференцијама Српског удружења за маркетинг, посебна сесија била је намењена примерима из маркетиншке праксе. Посебна целина била је дакле посвећена стању на тржишту и изазовима са којима се суочавају привредници и маркетиншки стручњаци. На овај начин, учешћем менаџера и стручњака из привреде, конференција је омогућила боље разумевање маркетиншке теорије и праксе кроз упознавање научног и истраживачког опуса различитих аутора, али и кроз разматрање актуелних тема и изазова, укључујући утицај епидемије Цовид-19 вируса на понашање потрошача, маркетиншких менаџера и стручњака, као и других актера на тржишту. Представници Привредне коморе Србије презентовали су пројекат Стварано у Србији и увођење жига „Чуваркућа“ као подршке домаћој привреди и потрошачима, што је нарочито значајно у кризним ситуацијама попут данашње. На примеру компаније ИМЛЕК, односно њених брендова и производа, приказани су изазови које са собом носе акцијска снижења цена. Ово је јако значајно због потребе да се анализира утицај таквих ценовних снижења на продају у кратком и средњем року, али и на бренд, његово тржишно учешће, позицију и профитабилност. Директор агенције за истраживање тржишта ГфК изнео је најновије анализе приказујући стање у Централној и Југоисточној Европи, али и промене у понашању купаца изазване Цовид кризом у Србији, што је био основ и за касније разговоре и дискусију.
На маргинама самог скупа, одржани су и састанци председника Српског удружења за маркетинг са учесницима из привредног сектора. Разматрани су модалитети већег укључивања маркетиншких менаџера и стручњака у рад Удружења. На завршним састанцима и свечаној вечери, дискутовано је о даљим правцима развоја Српског удружења за маркетинг, те неким новим иницијативама. Преко 100 редовних чланова, колико тренутно има Удружење, те постављене организационе основе, остварени контакти и јасна визија, дају разлога да се са оптимизмом гледа на даљи развој. Нови веб сајт, који је у процесу израде, те активно присуство у онлајн сфери, пре свега на пословној мрежи Линкедин, само су неки од приоритета у наредних неколико месеци. Планира се и одржавање округлих столова, који би били фокусирани на уже теме, од интереса за академске и привредне кругове. Сарадња у погледу размена идеја и резултата истраживања, али и на изради студија случаја/задатака на којима би радили студенти на факултетима и струковним школама у Србији, само су неки од могућих праваца продубљивања сарадње академика и практичара. У том смислу ће бити интензивирана и сарадња у оквиру секција Српског удружења за маркетинг: Стручних интересних група (СИГ-ова).
Књигу апстраката са Конференције, можете преузет овде.
