На панелу којим је модерирао доцент Игор Ковачевић учествовали су Иван Станковић, председник маркетиншке агенције COMMUNIS и почасни амбасадор Економског факултета, Наташа Павловић, Извршни директор пословног подручја маркетинга компаније MERCATOR и добитница награде за најбољу директорку маркетинга у Србији у 2021. години и Саша Вељковић, председник СЕМА и редовни професор Економског факултета. Панелу је присуствовало преко педесет представника академске и пословне заједнице, из читаве Србије.
Панелисте је поздравила Декан Жаклина Стојановић истичући да факултет подржава рад СЕМА и то се осликава кроз различите форме сарадње са Удружењем. Уједно је нагласила потребу стварања чвршћих веза између науке и привреде, и подвукла да Факултет подржава овакве иницијативе, које су у сврху развоја образовања, економије и друштва у целини.
На самом почетку обратио се и потпредседник СЕМА, професор Хасан Ханић, који је истакао да маркетинг као теорија и концепција има дугу историју више од сто година и да се развијао у различитим правцима и у многим областима нашао примене.
У уводном делу, панелисти су представили себе, али и објаснили како су се нашли у свету маркетинга. Затим се повела дискусија о развоју маркетинга у Србији у последњих неколико деценија. Иван Станковић је објаснио кроз које промене је маркетинг прошао и на који начин су то клијенти видели, додајући да су неке ствари неупоредиве. „Суштина посла је иста, али методологија је другачија. Сада морам да учим. Када сам ја студирао то је била економска пропаганда и кључна разлика је што смо ми морали тешко да продајемо услуге.“ објашњава он. Истако је и све већи проблем привлачења квалитетних кадрова у маркетиншку агенцију.
У односу на пре петнаест година, када је почела да ради у маркетингу, Наташа Павловић каже да је данас много другачије и да није могуће поређење. „Маркетинг је данас стратешка улога унутар сваке компаније. Промене које су се десиле и промене у дигиталној трансформацији су допринеле томе.“ додала је Павловић. С друге стране очекивања потрошача се мењају и то свакодневно утиче на стратегију. Меркатор у оквиру компаније има маркетиншку агенцију која ради као продужена рука. Циљ компаније је да постави маркетинг на право место. „Када је за некога маркетинг реклама, јасно је колико се та особа (не)разуме, али маркетинг је у ствари разумевање ко су потрошачи, каква је конкуренција, какво је тржиште да би се знало кроз које канале и којој циљној групи се (компанија) обраћа“ појаснила је Павловић.
„За интересовање студената за маркетинг задужен је професор. Кад је реч о репутацији маркетинга томе је допринела телевизија. У компанијама су различити људи руководиоци маркетинга, у значајним компанијама видео сам људе техничке струке и колико су они афирмисани да управљају тимом поставља се питање.“ закључио је Хасан Ханић у дискусији.
Прве резултате истраживања ставова представника академске и пословне заједнице о актуелном тренутку у коме се маркетинг, као научна дисциплина и пословна филозофија, налази и могућностима запошљавања и компетенцијама које се од студената у пракси очекују уколико желе да раде у овој динамичној области, презентовао је професор Вељковић.
Препознали смо 199 маркетиншких предмета, на мастер студијама још 96, на докторским 34, што је 329 у целој Србији.
„Урађено је истраживање ко и шта предаје у Србији у коликој мери, на којим нивоима студија. Од 130 акредитованих виших школа и факултета, оних који имају маркетиншке предмете има 41, смерове на основним студијама има 14, на мастер студијама такође 14, број наставника и сарадника који уче студенте маркетингу је између 200 и 210. Препознали смо 199 маркетиншких предмета, на мастер студијама још 96, на докторским 34, што је 329 у целој Србији. На 35 акредитованих високих школа у релативном смислу су још заступљенији маркетиншки предмети, којих има 121, а број наставника који их предају је између 60 и 65. Дакле укупно у високошколском образовном систему 260 до 270 особа предаје маркетиншке предмете, а процена је да од њих бар 10% није у сталном радном односу на образовној институцији. Дакле, чак 450 (извођења) предмета годишње у Србији студент може да се слуша када је у питању маркетинг. Пре 13 година је у једном истрађивању Српског удружења за маректинг 37 представника високих школа и факултета интервјуисано и упоређујући резултате може се констатовати да се од тада значајно повећао број предмета и маркетиншких дисциплина. Базични предмети, као што су маркетинг, стратегијски маркетинг, понашање потрошача и истраживање тржишта, су задржали своје позиције, али су предмети из области комуникација и пре свега дигиталних технологија и интернета у последњих 13 година доживели драстичан пораст. Маркетинг је такође значајније, што се тиче предмета, па и усмерења, ушао на факулете и високе школе које су примарно техничке оријентације, укључујући информационе технологије, те на институције које у фокусу имају журналистику, уметност, филозофију, географију, саобраћај и слично.“ објашњава Вељковић.
На основу резултата спроведеног истраживања, констатовано је да су и пословне вештине добиле на значају, пре свега на високим школама, али да се мало пажње посвећује аналитици и мерењу перформанси. Приметно је да расте број предмета, на различитим нивоима студија, али да многи маркетиншки предмети немају јасно израђену позицију, те се исти предмети могу наћи у плановима извођења наставе на различитим образовним институцијама од друге до пете године, што свакако није добро, јер је питање колико неку комплексну област маректинга може схватити студент друге године на високој школи, или чему служи базичан маркетиншки предмет на петој години (мастеру) или чак на докторским студијама.
Друго истраживање се односило на ставове теоретичара и практичара маркетинга. За виши ниво позиција и теоретичари и практичари сматрају да је потребно да се прође добар факултет, који нуди формално образовање из области маркетинга, да би се било на високој позицији. Уједно је приметно различито виђење представника академске заједнице и пословне јавности, када је у питању потреба за формалним обрарзовањем, за различите маркетиншке позиције. Детектоване су и области, где по мишљењу и једних и других, има простора да се унапреде програми, планови и садржај маркетиншких дисциплина. Испитаници су исказивали мишљења и о могућностима сарадње, било у заједничкој изради научних радова, било у извођењу наставе, студентским праксама и другим активностима. Посебно је истакнута потреба да се усклади маркетиншка терминологија између представника академске и пословне заједнице, али и између представника унутар обе групације. Професорке Милица Костић-Станковић, Шеф Катедре за маркетинг са Факултета организационих наука, и проф. Гаљина Огњанов, ко-уредница часописа „Маркетинг“ и професор Економског факултета у Београду, заложиле су се за обнављање иницијативе писања речника маркетинга. Говорилио се и о типичним стереотипима и предрасудама које припадници маркетиншке академске и пословне заједнице имају једни о другима. Резултати споменутог истраживања, у ком је учествовало 114 испитаника, показују да „теоретичаре“ бије глас: да су апстрактни, одрађују програм без удубљивања у практичне сврхе истог, пишу радове да би напредовали, а не да би допринели пракси, не могу да прате промене у пословању, нису упознати са праксом, уче децу из америчких примера и књига, немају искуство са реалним ситуацијама на тржишту, баве се темама од пре 30 година… Стереотипи о практичарима су: да су орјентисани на краткорочне резултате, да имају нижи ниво маркетиншке етике, да су агресивни, приучени, да не прате стратешке, већ само кракторочне резултате, да произвољно раде, потрошаче гледају само као лаку мету, не воде рачуна о њиховим интересима и интересима друштва него само о својим резултатима.
Током двосатног Панела и дискусије која се развила, истакнуто је више заједничких поља и могућности како да се „теорија“ и „пракса“ маркетинга приближе. У том смислу Српско удружење за маркетинг, преузеће улогу медијатора и иницијатора различитих идеја, које за циљ имају приближавање науке и праксе. Уједно се очекује да Удружење настави са праксом организације скупова на којима ће учесници бити и представници академске и пословне заједнице, јер је то најбољи пут да чују једни друге, приближе ставове, уједине се око значајних питања и подигну ниво маркетинга као научне дисциплине и пословне филозофије у Србији.